Istorijat ustava i ustavnosti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Pravni fakultet, Kosovska Mitrovica

УВОД
Циљ овог семинарског рада је показати када и у каквим околностима је настао устав, какав је садржај устава, као и његов значај за управно право.
Данас, идеја ограничавања власти, и владавине права, почива на уставу, највишем правним акту сваке земље. Под уставом се подразумевају највише радње организације државног апарата власти и правног поретка. Устав у правном смислу је систем општих правних аката или један општи правни акт који садржи политичке и правне норме и принципе организовања монопола физичке принуде и правног поретка у датом друштву и правна начела организовања оних области друштвеног живота на којем носиоци монопола физичке силе посебно инсистирају.
Устав је темељни правни извор уставног права јер се у њему налази велики број норми које садржајно одређују уставно право као грану права.
Устав у материјалном смислу обухвата све правне изворе уставног права у држави, без обзира на то је ли реч о уставу као засебном писаном општем правном акту, органском закону, закону, подзаконском општем акту или уставном обичају.
Устав је основни акт једне земље, али и симбол правне државе, услов и извор уставности и владавине права. Зато се са правом каже да без устава нема ни уставности ни правне државе, владавине права.
Свака држава има устав у материјалном смислу. Увек су постојала одређена правила којима се уређивало устројство државне власти. Дуго су била у облику обичајног права, иако су у античко доба и средњем веку постојали малобројни писани законски извори уставног уређења. На крају 18. и почетком 19. века доношењем првих писаних устава устав у материјалном смислу обликује се претежно у писаном облику.
Кроз историју се мења и садржај уста ва у материјалном смислу. До грађанских револуција и рушења апсолутних монархија устав у материјалном смислу сводио се на мали број норми којима се утврђивало да сва власт у држави припада монарху и да је он наследан. Признавала су се одређена права према сталешкој припадности становника. Њихов круг се ширио успоредно с господарским и друштвеним јачањем грађанства.
Истовремено, до краја 15. и почетка 16. века се развијала школа природног права, а унутар ње током 17. века и теорија о друштвеном уговору. Тражило се да се властодршци ограниче двоструко:
признавањем и правним обликовањем у писаном правном пропису који би био по правној снази изнад свих правних аката природних човековог права и

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]